Mediji

U rukama imaju 20 biliona dolara

Najbogatiji ljudi sveta za godinu dana zgrnuli još četiri hiljade milijardi dolara. Da li zbog toga ostaje manje za srednju klasu i siromašne? Ko je najviše uvećao svoj imetak i kojim poslovima? Razgovaramo sa portfolio menadžerom i univerzitetskim profesorom Nikolom Stakićem.

Nikola Stakić, CFA, Eclectica Capital: Kapital bez konfekcije - pristup po meri savremenog investitora

Razlika između konfekcijskog odela i onog šivenog po meri nije samo u materijalu, već i u pri stupu. Konfekcija polazi od proseka standardnih brojeva, unapred definisanih krojeva i pretpostavke da će se pojedinac uklopiti u zadatu formu. Odelu šivenom po meri, naprotiv, prethode merenje, razgovor, razumevanje držanja, navika i konteksta u kojem će se nositi. Ono se ne prilagođava proseku, već ličnosti i karakteru

Centralne banke stale sa ublažavanjem monetarne politike, Davos još odjekuje: Spremaju li nam se veće kamate

Nakon tri uzastopna smanjena, američka Centralna banka (FED) zadržala je postojeću stopu referentne kamate u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto. Time je institucija kojom i dalje rukovodi Džerom Pauel, čovek koga mediji označavaju kao branu Trampovoj samovolji, ukazala da u SAD i dalje postoje ozbiljne neizvesnosti i strah od inflacije. Isto je učinila i Evropska centralna banka. Doduše, peti put u poslednje vreme zadržala je glavnu kamatnu stopu na nivou od dva odsto, takođe se pozivajući na neizvesnosti. Što na geopolitičke tenzije koje se ne smiruju, što na rizik od trgovinskih varnica koje niti su gotove niti još pokazuju stvarne rezultate i posledice. I Narodna banka Srbije je odlukom od pre nekoliko dana zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto. Iako ne očekuje, kako kaže, skok inflacije nakon prestanka važenja Uredbe o ograničenim maržama. Strahovi i neizvesnosti ipak postoje, inače bi odluka bila drugačija. Uzdržavanje od daljeg smanjenja kamatnih stopa ključnih centralnih banaka u svetu dosta govori o očekivanjima monetarnih vlasti u pogledu inflacije. U SAD-u da ona nije snižena na prihvatljiv nivo, ali i da postoje rizici da počne da raste. U Evropi, pak, da jeste u granicama cilja, ali praćena neizvesnostima koji je lako mogu pokrenuti. Forbes Srbija istraživao je šta se krije iza ovakvih odluka. Kako će se kamate vodećih centralnih banaka kretati u narednom periodu? Šta će promeniti izmena na čelu FED-a? Možemo li očekivati neku novu krizu koja bi pogurala inflaciju, a onda i kamate, ponovo na gore? Shutterstock/Drop of Light Upozorenja iz Davosa Da situacija nije mirna čulo se i na nedavno održavnom skupu svetskih političkih i ekonomskih lidera u Davosu. Pojedini učesnici ukazali su da prinos na desetogodišnje obveznice SAD-a nije pratio smanjenje kamate. I uprkos njena tri smanjenja, prinos ustvari raste. Investitori u dužničke hartije zapravo traže veći prinos jer očekuju veći rizik. Ili kako se tamo moglo čuti, „tržišta se spremaju za udar“. Zbog uvođenja carina, niske stope nezaposlenosti, ali i naraslog američkog duga, monetarne vlasti u Sjedinjenim Državama plaše se inflatornih pritisaka u narednim mesecima. Investitori u dužničke hartije usled prevelikih dugova traže veći prinos. Pogotovo što se radi o dugoročnim ulaganjima, odnosno desetogodišnjim obveznicama. Da li ovo znači da u narednom periodu možemo očekivati i povratak restriktivnije monetarne politike, odnosno povećanje referentnih kamata ili će ipak uslediti njihov pad? brojanje novca, novac, brojač Shutterstock/Virrage Images Neizvesnost tera na oprez Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Forbes Srbija da je izvesno da će FED u narednom periodu morati da kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou. Nema izgleda da može doći do daljeg popuštanja. „Pauel se izvrsno opire pritisku iz Bele kuće da se smanji kamatna stopa. Tramp to želi zbog naraslih dugova, ali videćemo da li će se i šta promeniti kada dođe do najavljene smene. Pitanje i kako će zakonodavna vlast reagovati na predlog Trampa za promenu prvog čoveka FED-a. Ima indicija da to neće tako lako proći. Ipak, značaj nezavisnosti FED-a je ogroman“, kaže Đukić. On očekuje da će FED ostati uzdržan. Kako kaže, postoji strah od kretanja na tržištu rada, kao i pravih posledica Trampove carinske politike. Sve to se može odraziti na inflaciju. Zajedno sa eventualnim promenama na čelu FED-a. Pošto se očekuje da će u narednih godinu dana stopa inflacije biti oko 2,5 odsto, to apsolutno ide u prilog tezi da politika FED-a mora biti uzdržana u pogledu daljeg snižavanja referetne kamatne stope. Đukić dodaje i činjenicu da u SAD postoji neizvesnost i u pogledu efekata koje će veštačka inteligencija i sve u vezi sa njom imati na ekonomski rast. Kako kaže, pošto se radi o enormnim ulaganjima u tehnologiju, velika je dilema mogu li očekivanja biti spram tih ulaganja. „Optimisti veruju da će AI pozitivno uticati na ekonomski rast, odnosno opravdati ulaganja. Skeptici pak veruju da neće. Sklon sam da verujem u ovu drugu teoriju. Sve to govori u prilog teoriji da nije vreme za opuštanje“, kaže Đukić. Shutterstock/create jobs 51 Tržište očekuje inflaciju Nikola Stakić, univerzitetski profesor i portfolio menadžer u Eclectika Capital podseća da je kamata na desetogodišnje obveznice SAD i dalje iznad četiri odsto, što je visok nivo. To sugeriše, i pored smanjenja referetne kamatne stope tri puta zaredom, da tržište očekuje inflaciju. „Tržište očigledno percipira da se očekuje inflacija. Pre svega zbog smanjena stope nezaposlenosti, ali i porasta cena energenata. Sve to može uticati na cene u narednom periodu“. Investitorima iz Evrope u poslednje vreme može delovati privlačno investiranje u američke dugoročne hartije. Činjenica je da su prinosi i dalje visoki, ali u konačnu zaradu ulazi u valutni rizik. Na Evropu to svakako stvara pritisak.

Ako NIS ode sa berze, domaće tržište kapitala ostaje bez kičme?

Sa najavljenim promenama u vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije (NIS) otvara se mogućnost da se kompanija, čije su akcije važile za jedne od najlikvidnijih na domaćem tržištu kapitala, povuče sa Beogradske berze, prenosi Bloomberg Adria.

KADA NOVAC MIRUJE,ON GUBI VREDNOST: Zašto fondovi očuvanja vrednosti postaju logičan izbor

Pametna alternativa klasičnoj štednji Za razliku od klasične štednje, gde novac uglavnom „miruje“, fondovi očuvanja vrednosti omogućavaju da sredstva budu: lako dostupna, uložena u stabilne i konzervativne instrumente, zaštićena od inflacije koliko je to moguće. Njihova svrha nije brza zarada, već očuvanje realne vrednosti novca. Zbog toga su posebno pogodni za one koji imaju višak sredstava na računu – naročito za kompanije, koje često drže više novca nego što je neophodno, zbog tekućeg poslovanja ili planiranih investicija.

Domaći faktori jači od evropskih trendova:

Najisplativije investicije u 2026.

Metali poput zlata, srebra i bakra beleže snažan rast i ponovo preuzimaju ulogu sigurnog utočišta, dok Bitcoin, koji je godinama važio za digitalno zlato, pokazuje znake slabljenja i gubi oslonac među investitorima. Da li je reč o kratkoročnom preokretu ili o dubinskoj promeni investicionih strategija? Koji su sektori najotporniji na inflaciji, razgovarali smo sa Nikolomom Stakićem, univerzitetskim profesorom i protfolio menadžerom u fondu Eklektika kapital.

Kakav nas kurs čeka u 2026. godini?

Kurs evra prema dinaru i u 2026. godini ostaće stabilan, uz moguće vrlo male korekcije, kažu sagovornici „Vremena“.

Evropska centralna banka spremna za poboljšanje prognoze rasta za 2025.

„Prinosi na desetogodišnje obveznice najvažnijih evropskih država danas rastu, što može da bude u velikoj meri determinisano inflacionim očekivanjima, jer ono što čini prinos na obveznice nije sama inflacija, nego i inflaciona očekivanja. Ako dođe do oživljavanja privrede i rasta agregatne tražnje, ECB će morati da bira, da balansira između stavljanja akcenta na realnu ekonomiju ili na finansijsku ekonomiju“, zaključio je Nikola Stakić.