€12 MILIJARDI KOJE NE RADE: ZAŠTO SRPSKA PRIVREDA PLAĆA SKUPLJI KREDIT, A DRŽI JEFTIN NOVAC
Anatomija paradoksa korporativne likvidnosti i mesto fondova očuvanja vrednosti u savremenoj treasury funkciji
Pre nego što uđemo u brojke, vredi početi od osnovnog pitanja: šta je fond očuvanja vrednosti (engl. money market fund) i čemu zapravo služi.
Najjednostavnije rečeno – to je fond koji prikuplja sredstva ulagača i ulaže ih u kratkoročne, niskorizične instrumente: državne zapise,
kvalitetne korporativne obveznice kratke ročnosti, depozitne instrumente prvoklasnih banaka. Cilj nije rast vrednosti, već nešto vrlo specifično:
dati novcu prinos blizu tržišne kamate, dok ostane dostupan u roku od jednog do dva radna dana – bez penala, bez vezivanja, bez tržišnih oscilacija koje bi vlasnik osetio na koži.
Tako pozicioniran, fond očuvanja vrednosti stoji tačno između dva instrumenta koja kompanije već koriste:
Račun po viđenju – puna likvidnost, ali praktično bez prinosa.
Oročeni depozit – prinos, ali sa rokom i penalom za prevremeno povlačenje.
Fond očuvanja vrednosti popunjava prostor između: prinos blizak oročenom, likvidnost bliska računu po viđenju. To je razlog zašto se u razvijenim tržištima smatra standardnim alatom korporativne treasury funkcije – ne kao zamena za oročenje ili investicione fondove, već kao mesto gde se čuva operativni višak gotovine.
A zašto je ova tema posebno relevantna za srpski korporativni sektor upravo sada, pokazuje jedan podatak iz prošlogodišnjeg APR izveštaja koji prolazi prilično tiho: gubitak privrede iz finansiranja u 2024. godini porastao je za 47% – sa 103 na 151 milijardu dinara. To je glavni razlog zašto je neto dobit srpske privrede pala za 9,9%, iako je poslovni rezultat zapravo porastao za 2,7%.
Drugim rečima – kompanije su dobro radile svoj posao. Ono što ih je opteretilo bila je cena novca.
A ako pogledate drugu stranu istog bilansa – stranu na kojoj se nalazi gotovina – videćete €12 milijardi koje sede po viđenju i donose ispod 1% godišnje.
Ovaj blog je o tom paradoksu i o tome šta fondovi očuvanja vrednosti mogu da znače za srpsku korporativnu likvidnost.
Slika korporativne likvidnosti u Srbiji
Po podacima Narodne banke Srbije za mart 2026. godine, ukupni depoziti nefinansijskih pravnih lica iznose 1.990 milijardi dinara, odnosno €16,98 milijardi. Struktura tih depozita je sledeća:
Depoziti po viđenju: 70,4% (≈ €11,96 milijardi)
Oročeni depoziti: 29,6% (≈ €5 milijardi)
Ova struktura nije slučajna i nije nova. Učešće depozita po viđenju u korporativnoj likvidnosti raslo je gotovo neprekidno – sa 45,9% u 2010. godini na vrhunac od 79% u 2021. godini, a danas se stabilizovalo na visokih 70%. Promenila se samo apsolutna brojka: u poslednjih šest godina ukupni korporativni depoziti su se duplirali.
Drugim rečima, srpska privreda je bogatija likvidnošću nego ikad, ali je istovremeno veći deo te likvidnosti parkiran u kategoriji koja ne donosi prinos.
Cena nečinjenja, izračunata u tačku
Po istim NBS podacima, ponderisana kamatna stopa na korporativne depozite po viđenju iznosi 0,96% (mart 2026), a na oročene 3,76%. Razlika – 2,8 procentnih poena – nije statistička anomalija. To je strukturna razlika koja u praksi izgleda ovako:
Sada pomnožimo to sa €11,96 milijardi koliko korporativni sektor zaista drži po viđenju. Godišnji propušten prinos – samo zbog izbora računa po viđenju umesto oročenja – iznosi oko €335 miliona za celu privredu. Ovo je novac koji je pristup – ne tržište, ne rizik, ne makroekonomski šok – ostavio na stolu.
A ako proširimo horizont na celokupan post‑Covid period (2020–2025):
Kumulativna inflacija u Srbiji: +45,7%
Kumulativni prinos na korporativne depozite po viđenju: +3,1%
Realni gubitak kupovne moći: −29,3%
To znači da svakih 100 miliona dinara koje je kompanija držala na transakcionom računu od početka 2020. do kraja 2025. godine danas vredi približno 70 miliona dinara u kupovnoj moći iz 2020. – iako broj na izvodu uglavnom nije pao. Pao je novac iza tog broja.
Fondovi očuvanja vrednosti: ono što se globalno smatra standardom
U razvijenim tržištima, fondovi očuvanja vrednosti su deo standardnog inventara svake ozbiljne korporativne treasury funkcije. Razlozi su pragmatični:
Likvidnost u T+3 do T+5 – sredstva se mogu povući u roku od jednog do pet radnih dana, bez penala i bez gubljenja akumuliranog prinosa.
Diversifikacija kreditnog rizika – umesto da se sav višak gotovine drži kod jedne ili dve banke (gde postoji koncentracioni rizik), fond ulaže u portfolio kratkoročnih instrumenata više emitenata.
Profesionalno upravljanje rokom dospeća – fondovi aktivno reinvestiraju kako kamate na tržištu rastu i padaju, što individualnim oročenjima nije moguće bez stalnog uplitanja.
Dnevno objavljena vrednost investicione jedinice – treasury menadžer u svakom trenutku zna koliko vredi njegov portfolio, što olakšava upravljanje gotovinom i izveštavanje.
Strogi regulatorni okvir (UCITS) – propisana ograničenja izloženosti, zahtevi za likvidnošću, transparentnost izveštavanja.
U globalnoj treasury praksi, fondovi očuvanja vrednosti se koriste za upravljanje operativnim viškom likvidnosti – sredstvima koja moraju biti dostupna u dogledno vreme za isplate, investicije, ili kao rezerva, ali kod kojih je „dogledno vreme" nedelja, mesec ili kvartal, a ne sutradan.
Eclectica RSD Cash i EURO Cash UCITS – treasury alat za srpsko tržište
Eclectica Capital je u januaru 2026. godine lansirala dva fonda upravo iz ove kategorije: Eclectica RSD Cash UCITS i Eclectica EURO Cash UCITS. Oba imaju indikator rizika 1 – najniži stepen na zvaničnoj UCITS skali – i strukturisani su tako da odgovaraju potrebama korporativne treasury funkcije:
Da stavimo to u kontekst korporativne odluke. Hipotetička kompanija koja drži 100 miliona dinara na računu po viđenju, godišnje ostvari oko 960.000 dinara kamate. Ista sredstva u bilo kom RSD Cash fondu, bilo kog društva, ostvarila bi značajnu razliku Taj iznos direktno ide u poslovni rezultat – bez preuzimanja tržišnog rizika, bez vezivanja kapitala, sa zadržanom likvidnošću.
To je razlika između, recimo, finansiranja jednog dodatnog zaposlenog godišnje, ili pokrivanja troškova jedne male kapitalne investicije, ili prosto smanjenja potrebe za eksternim zaduženjem za isti iznos.
Razgovor koji srpski CFO treba da pokrene
Ono što često čujem u razgovorima sa direktorima finansija i vlasnicima kompanija u Srbiji, jeste pitanje: „Kako uopšte da pristupim ovome – da li je to za mene?"
Predlog rezonovanja koji ima smisla za većinu kompanija:
Mapirajte cash flow horizonte. Koliko sredstava vam realno treba u roku od 7 dana? 30 dana? Kvartala? Godinu dana?
Definišite operativni minimum. Sredstva koja moraju biti na transakcionom računu radi tekućih isplata – ostavite tu, to je trošak poslovanja.
Sve preko toga je „pametna gotovina". Ona koja vam treba dostupna, ali ne odmah, ne sutra. Za nju postoje alternative koje ne kompromituju likvidnost, a kompromituju gubitak vrednosti.
Razmotrite valutni split. Ako imate EUR priliv i EUR potrebe, RSD i EUR Cash fond rešavaju različite probleme – prirodni hedge može biti deo rešenja.
To je razgovor koji ne traži posebnu tehničku ekspertizu da bi se započeo. Traži samo postavljanje pitanja: koliko od naše likvidnosti zaista mora da spava?
Umesto zaključka
U makroekonomskoj sredini koja se još uvek normalizuje posle najveće inflatorne epizode od 2000-tih, nedonošenje odluke o korporativnoj likvidnosti više nije neutralno – ono je aktivan trošak. Kompanija koja drži €10 miliona po viđenju umesto u dobro upravljanom fondu očuvanja vrednosti ne propušta priliku – ona aktivno gubi otprilike €280.000 godišnje, samo na razlici u prinosu, pre nego što razmotrimo realnu kupovnu moć.
Profitabilnost srpske privrede je deset godina za redom pozitivna. Sledeća generacija konkurentske prednosti neće doći samo od operativne efikasnosti, već i od finansijske discipline u upravljanju resursima koji se već nalaze unutar firme. Treasury više nije pratilac biznisa – on je njegov sastavni deo.
A pravo pitanje za srpskog CFO‑a danas glasi: „Koliko od mojih €17 milijardi privrednog novca radi za mene, a koliko jednostavno – stoji?"
Prof. dr Nikola Stakić
Portfolio menadžer
Eclectica Capital
Eclectica Capital AD Beograd je Društvo za upravljanje investicionim fondovima, registrovano kod Komisije za hartije od vrednosti. Više informacija o fondovima Eclectica RSD Cash UCITS i Eclectica EURO Cash UCITS, kao i pristup zvaničnim dokumentima (Prospekt, Ključne informacije za investitore), možete naći na eclecticacapital.com.
Izvori podataka: Narodna banka Srbije – Tabela 1.3.4, „Kamatne stope banaka na primljene depozite od stanovništva i nefinansijskog sektora" i prateća tabela iznosa, ažuriranje 29.4.2026; Agencija za privredne registre – „Godišnji izveštaj o poslovanju privrede u 2024. godini" (objavljen jul 2025); Republički zavod za statistiku – CPI; podaci fondova Eclectica Capital sa stanjem 5.5.2026.